Japica i kujsek

Humoreska Suzane Martinuš u sklopu projekta Nisam danguba, samo stvaram povijest! donosi nam vedru i toplo-duhovitu sliku iz svakodnevice, u kojoj se kroz igru riječi i humor otkriva nevjerojatna sličnost između gazde i njegovog vjernog četveronožnog prijatelja. Čitajući, teško je ne nasmijati se i ne pomisliti: pa možda u onoj staroj izreci o psima i njihovim vlasnicima stvarno ima puno istine.

Ste več mortik čuli kak velijo da so pesi slični svojim gazdima?
No, poglečte japico i našega kujseka!
Bedvo so vu nekšim letima da samo posedovajo po fotelji, tu i tam zahrčejo, negda i vetreke spuščajo, gljuhi jan, gljuhi drugi. Bedvo imajo saki po dvo i pol zoba ali dok vura vudri dvanojst bedvo otprejo oči i doprošijo v kuhnjo. Onda se malo rastegnejo i spijejo gemišteka (no, japica. Kujsek gotne vodo), posvodijo se z mojčikom, obovijo saki svoje (ono broj jan i broj dvo) i pok se zavlečejo vo foteljo.
Se serije i dnevnike skup spregledajo.
Jedino koli petoga vu meseco bedvoma se najenpot vuha poprojijo. Poštara čujejo vo drugi vulici.
Normalno japica zleti vun po penzijo a kujsek kaj se malo znaloje.
No, evo! Poglečte samo! Kaj daj janoga gledal! Bormeš je istina kaj velijo!

*********************************INTERMEZZO**********************************