Trbuhom za kruhom

Ovo je priča o dvije susjede Perki i Marti , čija su djeca otišla „trbuhom za kruhom“.

Razgovaraju tako one jednog jutra.

PERKA: – Bilo mi je neugodno da te pitam, ma evo moram, to me već neko vrime muči.

Malo mi je neugodno, ali evo pitati ću te: Jel’ ti piše sin iz Njemačke, ništa mi ne

govoriš?!

MARTA: – A, šta bi mi ženo Božja pisa, kad ima mobitel, pa me nazove.

PERKA: – (uzdahne),  Eee , to je pravi sin kad se javlja majci. Nego, jeli se što prominija u ove četiri  godine, kakva mu je kuća, automobil, dica i žena Njemica?

MARTA:- Baš si uprla k’o  sivonja. Moraš ti sve znati. Dobro je, lipo zarađuje, ima veliku kuću na tri kata , merceses u garaži. Žena mu je prava lipotica, a blizanci ka anđeli, plavi na svoga dida Tomu.

PERKA: (znatiželjno): – Ajde ti meni pokaži slike, da je to bolje pogledam.

MARTA: – Ma, vidi ti nje znatiželjnice. Nema slika. Nemam ti ja watch up.

PERKA: (uporno: – Imaš li weber?

MARTA: – Normalno da imam. Kako bi mu inače poslala sliku naše krave Rumenke koja se otelila?

PERKA: – Pa pokaži mi slike da ih vidim.

MARTA: – Nemam. Reka je da nema signala.

PERKA: – Kako te onda zove kad nema signala? To nisu čista posla. Mora da ti nešto skriva.

MARTA: – Uhvatila ti mene u đir, pa ne popuštaš.

PERKA: – Dobro, dobro , ne ljuti se. Glavno da su on i cila mu obitelj živi i zdravi.

Valja će doći iduće lito.

MARTA : – Je. Doći će govno u ovu vukojebinu. Putuju oni po svitu. Bili su na Tenerifima, pa u Grčkoj, Turskoj….moraju dica viditi svita, a ne čuliti ode, ka nas dvi budaletine.

PERKA: – Imaš pravo, neka dica uživaju kad nisu mogla ode.Nije lako u fureštom svitu.

MARTA: – Ti mene sve ispituješ, ma reci ti meni  di ti je ćer Marija ?Ima dvi godine da je otišla u Irsku, a niti riči da čujem o njoj, kako je, jeli joj se sviđa furešta zemlja?

PERKA: – Eto, takla si me u botun. Vratila se kući.

MARTA: – Vratila?, Znači dobro je zaradila, jel’ ti kupila koji poklon?

Perka uzdahne i   uhvati se za glavu:

Psssss, čuješ li onaj dičiji plač.

MARTA: – Jašta da čujen. Mora da su to furešti došli ode na selo sa malin diteton. Seoski turizam se razvija, jel’ tako?

PERKA: – Počne plakati. To ti je njezin poklon iz Irske. Mojoj Mariji neki Englez napravija dite, laga da je momak, a smeće oženjeno i imade dvoje dice. Tako se  moja bidna Marija tornala kući. Biži, biži, poludija je moj Tome, reka je da je to velika sramota, za nas i za selo. Marta se sva raznježi, zagrli je i reče: – Sve  zlo bilo u tome, Perka moja. Neka  nam dica budu živa i zdrava, makar se ritko i javljala.

Perka obriše suze, trgne se i reče: – Enti , zbog tebe sam zaboravila ići po čokolino u dućan za moju malu Antonelu.

I znaš, ispada da je malog Anđela donila roda, a ne zna se ko je rodan, taj Englez. Klepetalo, izorod, Vrag mu svu sriću odnija. Nije viran ka rode, šta letu ijade kilometara do svoje drage.

MARTA: – Ovo je Perka moja  drugo vrime. Bilo je takvih slučajeva i u naše, samo se sakrivalo.Ne kleti ga, kaznit će ga Bog, ka i svakog takog prevaranta.

Nemojmo biti tužne. Svrati kod mene prije nego odeš u dućan  da ispijemo po jednu rakijicu, dat će nam kuraže. Jake smo mi žene. Sve možemo u životu podniti na svojin plećima.

Bolje da mi teke gucnemo, nego da nam ispiju cilu bocu muževi.

Ode Marta kod Perke , ispiju  svaka po čašicu rakijice i nazdrave jedna drugoj:
„Živila naša dica, kaki su, taki su, naši su. Živila naša unučad!!“

( Malo pripite, stanu se cerekati) : Haaaaa, hiii, haaaa. Živile i mi…čin…čin. Život je lip, kad nisi slip, jeli tako Perka moja? Tako je,odgovori Perka.

Prošla je skoro ura vrimena, i Perka zaboravila ići u dućan. Čuja se plač diteta,i mukanje krave Rumenke.

Autorica: Jagoda Sablić

*********************************INTERMEZZO**********************************