Jožek i Micika su stigli na more (II dio)

Nakon duhovitih telefonskih nesporazuma i jezičnih vratolomija, Jožek i njegova Micika napokon stižu na more – pravo k Stipi! O novim nesporazumima čitajte u nastavku priče Jagode Sablić poslane u sklopu projekta “Nisam danguba, samo stvaram povijest”.

Konačno je došao i taj dan. Jožek i Micika uputili su se u goste, Stipi i Toni na more.
Stipe: -Uuu,Tone moja, šta je upačilo ovo sunce. Baš pensan kako li je tek našin Zagorcima putovati po ovoj vrućini.
Tona: – Aaa, kako? Upotit će se, tribati će ih dobro oladit kada dođu, eto kako.
Aj,muči, evo ih – zovu.
Stipe: – Ooo, Jožek moj lipi, di ste, jeste li blizu. – A, jeste! Iđen ja sa mojom karanpanom prema vama, aj , da ne pitaš, starom autom.

I tako su stigli Jožek i Micika u automobilu iz kojega se nisu vidjeli od puste prtljage.
Nakon zagrljaja i poljubaca, slijedio je mali odmor uz hladno piće.

Tona:- E, Micika moja, mora da si se sva upotila od ove vrućine. Eno ti tamo kondut i kupatilo, pa se lipo razladi. Šugamani su ti u armerunu.
Micika: – Hvala, ma je te niš’ ne razmem :Kondot, ili kako već, šugamani, armerun.
Tona: – Enti, pa i ti si sve riči zaboravila. Kondot ti je WC, armerun, ormar, šugamani,ručnici.
Vidiš kako ja znaden sve hrvatske prave riči,a upotiti se znači oznojiti se.
Micika: – Aaa, sad razmem.Idem uzeti kupaći kostim.
Tona: – Ajme, šta će ti kupaći kostim kada se iđeš istuširati?.Niko te neće viriti. Aj, lipo se skini i komodaj se, ka di si u kampu sa golačima, haaaaa, sva si se incukala, zafrkavan te.
Iđen ja spremit štogod za isti. Pofrigala sam i pispalje.

U to je došao Jožek sa Stipom.
Stipe: – Jučer mi je moja žena kupila mudantine na neke bule.Lipo san joj reka da ne kupuje, da iman one stare na rige, a ona kako ću se osramotit prid vama.
Jožek: – Šta su to mudantine na bule, i one na rige?
Stipe: – Haaaa, pa kupaće gaćice, a bule su točkice, a rige crte.
Jožek: – Ja bum išel na more u svojim bermudama na palme.
Stipe: – Možeš, i pivat ćemo „Dok palme njišu grane“, a možda ti se šta i „zanjiše“ u gaćama kad vidiš zgodne strankinje, da ne kažem furešte.
Jožek: – Baš je haaa, lepo s tobom, tak’ si duhovit.
Donesel sam ti špeha, rakijice, malo našeg sira i kulena.Za suvenir mali kišobranček i šešir naš zagorski , črni sa trakom.
Stipe: – Zna san ja da ti nećeš zaboraviti na svojega Stipu.Vengo, idemo nešto prizalogajit, pa kad se odmirite, drito na more. Može li tako prijatelju?
Jožek: – Može, kak’ ne. Onda idemo u život, haaaaa.
Dotle je Tona pomogla raspremiti s prtljagu Miciki.
Tona: – Enti, koliko valiđa imate? Dobro je to sve stalo u makinu.Valjda će tliko bjankarije
stati u oni tamo armerun. Aj, ne brini, sve će se to lipo složit i namistiti. Još kad ositiš mrliš lavande! Ke, profumi!!
Micika: – Opet niš ne kužim.Valiđa, makina, bjankarija , profumi.
Tona:- To ti je prtljaga, ormar, auto i mirisi, a bomen ti mene ništa ne učiš vaše riči. Neću te zamarati .Iđen , dozvati one naše muške, pa lipo na obid.
Tona:- Stipeeeee, Stipeee!!, aj’ amo dođi sa Jožekom, iđemo obidovati. Ode je baš lipo ispod bora. Imade i lada.

Tako su Stipe i Jožek stigli na doručak, a što je dalje bilo, saznati će te u trećem nastavku.
Sritno van svima bilo, lipi moji!

*********************************INTERMEZZO**********************************