Harmonija krađe

Traži se hrabra klapa koja će otpivat ovu moju pismu bez straha ako joj sutra stigne “poziv na razgovor” i račun za “rečenicu viška”, po mogućnosti da imaju bariton za ironiju, tenor za gorčinu i bas za poreznu upravu.

Kad zapiva ulica, nek se čuje do fontane,
ko nas ljubi, ko nas vara, ko nam kroji naše dane…
pod balkonima od papira, di se obećanja slažu,
svi se kunu u poštenje — a džepovi sami kažu.

Nekad se kralo, al´ i narodu dalo,
danas se krade i još mora narod da dade.

U kantunu stoje snovi, prazne torbe, otišla nada,
a na vrhu sve se smije — dok poštenje doli pada…
i kad pitaš “Di je pravda?”, samo slegnu i vrate se krađi:
“Ne grintaj, čoviče dragi… budi uhljeb pa se snađi.”

Nekad se kralo, al´ i narodu dalo,
danas se krade i još mora narod da dade.

*********************************INTERMEZZO**********************************