Radnički prosvjedi
Bilo je to u jednoj Zemlji na Balkanu, još i danas se čuju prosvjedi radnika u istom danu:
-„Ej vi, gori na vrhu! Sakrili ste se ka miševi, jeli! Izađite, da van vidimo te debele guzice. A nama ispadaju gače,stežemo kaiše. Kutrite, je li? Vidimo mi kako virite iza škura. Tražimo svoje. Hoćemo plaću. Niste nam je isplatili već četiri miseca. Hoćemo vodu u mistu, hoćemo struju, hoćemo autobus da nam dica ne pješače 10 km do škole“.
Zvali mještani svećenika, vidili da je vrag odnija šalu, i da će nastati mirakul u mistu, mislili su da bi bilo najbolje da ih sve blagosovi i poškropi svetom vodicom, jer se nije znalo ni „ ko pije ni ko plaća”. Skoro da se nisu i potukli među sobon. Cidija in se znoj niz majice, ali nisu odustajali od svojega nauma. Žene su donile transparentne na kojima su nacrtale prasce, kokoše i napisali :- „ Evo, mislite da smo mi stoka sitnog zuba, di ste se sakrili? Vrag vas lipi odnija“!!
Doša je mjesni svećenik. Cili se bidni upotija, jerbo je bija debel ka bačva, a mora je doći pješke iz crkve. Još se vlast nije pojavila. Iz mase se izdvoji seljak Joso, dođe do svećenika i pokorno mu reče:
-“Gladan san oče. Žedan san oče. Pomozi meni i drugim seljacima iz mista“.
Svećenik pun sebe mu odgovori:
-“Tko posti, tri dana gosti, ajde s miron Božjim“.
Nato seljak podigne glavu i odgovori svećeniku:
-„Ja san oče gladan više od tri dana, šta sad triban učinit, na ono što si mi reka, aaa?“
Svećenik:- „Idi s miron Božjim, a i vi svi koji ste se ode okupili protiv vlasti, ne znate šta činite. O ,Bože prosvitli in pamet!. Zar ne vidite mene, ja sam debel, jedva se krećen, molin se da teke buden mršaviji, a On odozga naminija mi vaku sudbinu. A vas Bog sve puno voli, jerbo ste mršavi i neće vam naresti masnoća, cukar, neće vas izdati srce“.
Na to će svi mještani:-„ Mi smo gladni oče“.
Svećenik:- „Evo, poškropija san vas sveton vodicon. Izmolite tri „Oče naša“ i tri „Zdravo Marije“, a ti Joso, šta si prvi doša do mene, dođi sutra u Župni ured.
Zabezeknuti radnici, ostali i dalje na suncu prozivajući i dalje vlast koja se sakrila i virila iza škura.
Sutradan seljak Joso ode do župnog ureda.
Svećenik ga primi i dade mu pečenog mesa i crnog vina. Seljak počne hlapljivo isti i piti. Odjedanput se onesvisti. Proliva ga svećenik sa sićon vode, tresa, i kad je došao svisti reče mu:
-„Eto, vidiš Joso moj, da Bog voli mršave. Zato idi s Bogom i moli se, šta nisi dobija koji kil viška. Dobro je došlo svima vama, šta niste primili plaću, nadebjali bi se i ka prasci…haaaa, ka oni doli u susidnom mistu“.
Ode Joso, mrmljajući i proklinjući sve svece. Kad se vratija u selo, još su radnici štrajkali žene vikale i nazivale vlast pogrdnim imenima. Čuja se lavež umornog i gladnog psa i kukurikanje pivca, koji je osta bez ijedne kokoši, jerbo su sve završile u loncu.
A vlast? Vlast je pod okriljem noći nestala iz mista sa svojim skupocinim autima.
Autorica: Jagoda Sablić
*********************************INTERMEZZO**********************************
