Nigdor nejte penzičo reči – imaš čas ti si v penziji!

Jo neznam ali ste vi čitali za lektiro vu školi one patnje mlodog Wertera. Jo nesam ali je naša pucka rekla da je tata (srčeko) denes tak zgledal kaj te bogec.

Od ronoga jutra je jombral
– tak, jo sam si navek mislil da bom došel vu penzijo bom lepo saki den išel na Drovo i smakal bote, z pajdošima išel na pivo i Bogu dneve kral aaaali, kaj bi! Neee! Od prvoga dneva je počelo ono – ti imaš čas!
Je, kaj me glediste? Najprejdi je brat zvol jer kakti tre mo struju nekaj slagati. Ništ posebno. Tre sam por kabli povleči a kak sam jo ve v penziji jo imam čas pak kaj došel na krotko. To krotko je trajalo tri dni!
I taman sam počel črve vučiti plavati da ti zove pajdoš Franc da so mo dopeljali drva pak kak sam jo v penziji sigorno imam čas kaj mo došel pomoči. I? Kaj ve? Vrni črve vu škatulju i hoj pomogat jer imaš čas!
Fčera ron tak. Zove vujna kaj jo tre v Čovce na cug peljati vjutro v peti vuri. Peeeti vuri! Normalno! Što jo bo peljal! Jo! Zakaj? Jer sam jo v penziji i imam čas!
– tak viš, koli boš hodal a domaj tre palnico posprajiti a ve ron imaš čas…

Vi ste si sigurno pošteni ljudi a mortik imate i malu decu pak vam nam povedala kaj je se prek njegovog jezika potlji prešlo. Sam kaj bote znali, bilo je spominjanja mojčike, japice, se rodbine a i nešternog sveca i onoga z rogi.
Zoto, ak očete mira pre hiži, nigdor nejte penzičo reči – imaš čas ti si v penziji! Ozbiljno! Nigdor!

*********************************INTERMEZZO**********************************